Svi mi jedemo belanca. To je meso,
živinsko meso, riba, mlad kravlji sir(gauda)...
Svi jedemo ugljene
hidrate. To su: hleb, kaša,krompir,bombone…I svi, bilo kako bilo,
jedemo masti.
One takođe mogu biti različite:nerastvorljive i teško
varljive(kao , naprimer, salo) ili, suprotno, veoma tečne i lako
svarljive (kao što je maslinovo ulje).
Masti mogu biti životinjskog
i biljnog porekla. Mogu biti rafinirane i hladno ceđene. Mogu biti različite,
ali glavno je da ih mora biti…
Radi se o tome da
masti, tačnije masne kiseline čine osnovu ćelijskih membrana. Onih
zaštitnih membrana koje obavijaju svaku ćeliju. Unutar ćelije je
vodena sredina, spolja međućelijska tečnost, to jeste, takođe,
voda. I zahvaljujući tome što je ćelija obavijena masnom opnom,
njena unutrašnjost je zaštićena od spoljašnje sredine
neprobojnom barijerom.
Sastav tog ćelijskog
omotača(membrane) se stalno menja u zavisnosti od toga šta jedemo.
Tačnije , zavisno od toga kave masti u
ishrani koristimo.Ako više volimo salo i masti u obiku suhomesnatih
prouzvoda, i omotači naših ćelija će uskoro postati isto tako
viskozni i lepljivi. Ako jedemo više biljna ulja, membrane će biti
mekane i elastične. Ispostavlja se da je to od vrlo velikog značaja
za funkcionisanje organizma.
Ipak, nije sve u
fizičko-hemijskim svojstvima ćelijskih membrana. Radi se o tome ,
da ćelije koriste masne kiseline iz svojih zidova i za izgradnju
takozvanih hormona u tkivima –prostaglandina i leukotriena. Pomoću
tih supstanci sličnih hormonima regulišu se mnoge vrlo važne
funkcije u organizmu.
Na primer, arterijski pritisak, krvotok, srčani
ritam, zapaljenjske i alergijske reakcije,osetljivost ćelija prema
glukozi(što je vrlo važno za preventivu šećerne
bolesti-dijabeta). Jedna grupa tih supstnci sintetiše se iz masti
životinjskog porekla,druga iz masti biljnog porekla, a treća iz
posebnih hranljivih masti koji pripadaju takozvanoj grupi omega-3
polinezasićenih masnih kiselina. One se nalaze u morskoj ribi i
morskim plodovima a ima ih takođe i u retkim biljnim uljima kao što
je laneno, ulje boražine,ulje amaranta,jagorčevine i nekim drugim uljima.
Ako su ta ulja
dovoljno zastupljena u našoj ishrani, onda se sve tri grupe hormona
u tkivima sintetizuju u dovoljnoj meri, nalaze se u lakom balansu i
dopunjuju se. Ako, pak, u dnevnom obroku ne-dostaju neke od ovih masti i njihov
balans se remeti, složeni sistem upravljanja napred navedenim
funkcijama se dovodi u pitanje i organizam počinje da pati.
Serija proivoda
‘’TRIMEGAVITAL’’koju je sačinila Korporacija ‘’Sibirsko
zdravlje’’ uz primenu nove tehnologije izrade mekih želatinoznih
kapsula, predstavljaju koncentrate najvažnijih i u našem obroku
najmanje zastupljenih masnih kiselina. Proizvodi iz ove serije
omogućavaju da se brzo uspostavi normalni balans raznih vrsta
masnih kiselina u sastavu ćelijskih omotača i, na osnovu toga, da
se uspostavi balans životno važnih regulatornih supstanci koje se
iz njih sintetišu.
Osim
omega-3 masnih kiselina u prirodi postoji daleko veći broj masti-to
su omega-6 masne kiseline.U suštini, one nisu deficitarne u ishrani
jer se u dovoljnoj meri nalaze u biljnim uljima na koja smo navikli
kao što su: suncokretovo, susamovo, kukuruzno ulje. Ipak, među
omega -6 masnim kiselinama ima jedna koje nema dovoljno u našem
organizmu. To je gama-linolenska kiselina.
Pravi lekoviti nektar smatra se ulje semena amaranta.
Osnovni njen izvor nalazi se u ulju boražine i
noćne jagorčevine, u nešto manjoj količini gama-linolenska
kiselina nalazi se u ulju amaranta, ulju semena crne ribizle. Osim
toga, imajući u vidu značaj gama-linolenske kiseline za čoveka,
ona se u velikoj količini nalazi u majčinom mleku. Za razliku od
omega-3 masnih kiselina koje imaju veoma širok spektar delovanja,
biološka uloga gama-linolenske kiseline svodi se na jednu jedinstvenu biohemijsku
reakciju.Ipak, od tog jednostavnog procesa upravo zavisi pravilno
funkcionisanje organizma.
U proseku, amarant sadrži oko 13% proteina, ili oko 26 grama po šoljici što je daleko više nego što je slučaj sa ostalim žitaricama. Poređenja radi, šolja duguljastog belog pirinča sadrži samo 13 grama proteina.
Od
gama-linolenske kiseline u ćelijama se sintetiše veoma važna
supstanca slična hormonu a to je prostaglandin E 1, čija je jedna
od glavnih funkcija protivupalno i antialergijsko dejstvo. Kod pada
nivoa gama-linolenske kiseline u organizmu i, s tim u vezi,sa padom
nivoa prostaglandina E1, značajno se povećava mogućnost
upalnih i alergijskih procesa kao što su ekcemi, reumatoidni
arthritis, bronhijalna astma.Osim toga, prostaglandin E1 igra važnu
ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa i olakšava simptome
predmenstrualnog ciklusa(PMS).
Posebno jak deficit gama-linolenske kiseline imamo kod osoba koje se
pridržavaju
klasične mesno –mlečne ishrane.
Radi
se o tome što meso, jaja,pavlaka, kajmak, čajni maslac sadrže,
pre svega, arahinsku masnu kiselinu koja je u suprotnosti sa
gama-linolenskom kiselinom.
Iz
arahinske kiseline u organizmu se sintetiše drugi oblik
prostaglandina -prostaglandin E2,koji dovodi do upalnih i
alergijskih reakcija. I, ako čovek koji se pridržava mlečno-mesnog
dnevnog obroka ne nadoknadi nedostatak prostaglandina E2 unošenjem
gama-linolenske kiseline, on će patiti od upalnih i alergijskih
procesa.
Novi
lipidni koncentrat ‘’TRIMEGAVITAL .Borago i amarant’’ sadrži
više od 25%
visoko kvalitetne prirodne gama
–linolenske kiseline koja se dobija iz ulja boražine i amaranta,
a takođe sadrži i kompleks vitamina D i E koji u velikoj meri
pojačavaju protivupalna i antialergijska dejstva gama-linolenske
kiseline.
Vitamin
D sada doživljava ponovno rađanje zbog otkrića njegovih novih
zadivljujućih svojstava koja ga čine sličnim po strukturi i
funkcijama sa nekim od najvažnijih hormona našeg organizma . Osim
naširoko poznate funkcije pojačavanja čvrstine koštanog tkiva,
danas se ozbiljno razmatra navažnija uloga tog hormona-vitamina u
regulisanju rada srca i krvotoka, u sprečavanju razvoja onkoloških
procesa kod žena,a takođe i u regulisanju imunog sistema. Danas je
dokazano da je dugotrajni nedostatak vitamina D(do kojeg dolazi zbog
niske sunčane radijacije kod 60-80%ljudi koji žive severnije od 40
geografske širine )praćen povećanjem rizika od astme,alegija
kože,reumatoidnog artritisa i drugih hroničnih
zapaljenjsko-alergijskih bolesti.
Ulje amaranta sadrži nekoliko puta više od svih ostalih biljnih proizvoda tako važne biološki aktivne supstance, kao što su skvalen i tokotrienoli. Skvalen je neophodna komponenta ćelijskih membrana i prisutna je u svim ćelijama tela. To je jedan od glavnih zaštitnika ćelije. Molekuli skvalena vezuju i neutrališu toksične supstance, slobodnih radikalia, kancerogene i druga štetna jedinjenja koji mogu da unište ćelijsku membranu i da prodru unutar ćelije. Upravo sa ovim svojstvima je povezana izražena antitumorska aktivnost skvalena protiv tumora kože, creva i dojke.
Нема коментара:
Постави коментар