Istina koju vam niko neće reći o “LYMPOHOSAN”

SAVREMENI POGLEDI NA ENTERO-SORPCIJU I NOVI “LYMPOHOSAN”

                                                                                                                               

Jedan od ključnih mehanizama lekovito-profilaktičkog dejstva “Lymphosan-a” je bio i ostao efekat entero-sorpcije, to jest vezivanje i izbacivanje toksina i štetnih materija na nivou creva. Ako se ranije entero-sorpcija smatrala prostim procesom, sada su predstave o njoj jako složenije. U skladu s tim usložnjen je i sastav novog “Lyphosan-a”. Ako su se ranije koristili samo mehanizmi mehaničke apsorpcije, sada se koriste i mehaničke, i biohemisjke i biološke sorpcije.

Mehanička sorpcija

To je mehanizam endoekološke korekcije u kome nerastvorljiva vlakna, koja imaju veoma razgranatu strukturu, stvaraju efekat molekularnog sita, u kome se zadržavaju mnoge komponente crevnog sadržaja. Upravo zahvaljujući tom efektu vlakna imaju sposobnost da ograniče višak masti i ugljenih hidrata, a takođe i da proizvedu sorpciju teških metala. 

Mehanička sorpcija je veoma moćan mehanizam čišćenja, ipak ima niz nedostataka. Radi se o tome da molekularno sito zahvati sve što u njega upadne, između ostalog i korisne komponente, na primer neke vitamine i minerale. S druge strane mnoge štetne materije, koje imaju malu molekularnu težinu mogu lako da prođu kroz to sito. 

Zbog toga danas u svim savremenim šemama enterosorpcije se smatra kao obavezno da se uzimaju u obzir krupni molekularni sorbenti hrane i nizko molekularni rastvorljivih vlakana, čiji se efekat čišćenja realizuje kroz mehanizam biohemijske sorpcije.

Biohemijska sorpcija

Predstavnici hranljivih vlakana kao što su pektini, smole, alginati i dr. imaju relativno malu molekularnu težinu i mogu da se rastvaraju u crevnom sadržaju. Ta svojstva im daju jednu veoma važnu prednost u odnosu na nerastvorljivu celulozu.

 Rastvarajući se na pojedinačne molekule rastvorljiva vlakna počinju da stupaju u interakciju sa štetnim materijama još na nivou prostog mehaničkog sita, koje uzima sve što u njega upada, na biohemijskom nivou. Tom prilikom molekuli rastvorljivih sorbena stupaju u interakciju s molekulima štetnih materija praveći s njima jedinjenja pravih biohemijskih reakcija. 

Opet za razliku od proste mehaničke sorpcije u procesu takve biohemijske reakcije dolazi ne samo do vezivanja štetnih materija, već i do njihovog neutralisanja.

Upravo ta sposobnost biohemijske sorpcije i objašnjava činjenicu da rastvorljiva vlakna mogu efikasno vezivati štetne materije, koje su nedostupne gruboj celulozi hrane. 

Taj efekat selektvine biohemijske sorpcije i objašnjava taj fakt da za razliku od grube celuloze, pektini i druga rastvorljiva vlakna hrane skoro da i ne narušavaju apsorbciju vitamina i minerala.

Velika vrednost mehanizma biohemijske enterosorpcije je odredila uklljučivanje u sastav sorbena sve nove "Lyphosan” specijalno razrađenog pektinskog kompleksa “Polipektinat”, koji sadrži pektine citrusa, jabuke, crne oskoruše, cvekle i šargarepe.

Osobina tog pektinskog kompleksa je to što zahvaljujući korišćenju metoda biohemijske selekcije u njegovom sastavu se nalazi do 98% niskomolekularnih rastvorljivih pektina, koji obezbeđuju maksimalnu endoekološku aktivnost novog “Lyphosan-a”. Osim toga, zahvaljujući činjenici da “Polipektinat” sadrži pektine različitog prirodnog porekla, on ima polivalentni sorpcioni efekat. Za razliku od monopektin sposoban je da vezuje štetne materije širokog spektra.

Biološka sorpcija

To je jedan od najdelikatnijih i najvažnijih mehanizama enterosorpcije. Biološka sorpcija se ostvaruje pomoću unikatne raznolikosti vlakana hrane kao što su fruktooligosaharidi. U poređenju s drugim vlaknima hrane mehanizam fruktooligosaharida je najsloženiji i najinteresantniji. Fruktooligosaharidi imaju malu molekularnu masu da bi mogli da imaju primetan efekat sorpcije, ipak imaju dejstvo čišćenja. 

Fruktooligosaharidi imaju najbolji hranljivi supstrat za normalnu crevnu mikrofloru i prilikom njihovog regularnog korišćenja uočava se brzi rast bifido- i laktobakterija.

Korisne bakterije creva su najbolji “sluga” našem organizmu, zato što one neutrališu ogroman broj štetnih proizvoda koji se skupljaju u debelom crevu. I kako se u datom slučaju proces čišćenja ostvaruje pomoću živih mikroorganizama on je i dobio naziv biološka sorpcija.

Značaj biološke sorpcije je teško oceniti, jer s jedne strane na kraju debelog creva efikasnost običnih sorbena značajno opada, a s druge strane upravo ovde se formiraju najtoksičnije materije u organizmu, uključujući najopasnije kancerogene. Ipak svojstva čišćenja fruktooligosaharida se time ne ograničavaju.

Poznato je da putem aktiviranja iste te crevne mikroflore fruktooligosaharidi su izuzetan stimulator imuniteta. S tačke gledišta savremene endoekologije imuni sistem je jedan od najvažnijih sistema za čišćenje organizma, koji neutrališe ne samo viruse i bakterije, već i mnoge štetne hemisjke materije i alergene.

“Lyphosan” u potpunosti realizuje sve prednosti biološke enterosorpcije. Zbog toga je u njegov sastav uključen unikatni prirodni inulinski kompleks “Topinulin”, izdvojen iz čičoke. U sadašnjem trenutku inulin je jedan od najefikasnijih i dobro proučenih fruktooligosaharida. Stimulativni efekat inulina za čišćenje crevne mikroflore je više puta dokazan u kliničkim i eksperimentalnim istraživanjima, između ostalih i u onim posvećenim preventivi onkoloških bolesti.

 Bitno je i to da inulin, za razliku od ostalih hranljivih vlakana ne ograničava apsorbciju kalcijuma i drugih minerala, već je i povećava zahvaljujući stvaranju kisele sredine u crevima. Na taj način sastav novog “Lyphosan-a” u potpunosti isključuje neželjeni efekat kao što je apsorbcija kalcijuma, što je karakteristično za većinu sorbena.

                                  

                                  Sposobnost adaptacije

Sposobnost adaptacije je jedno od najbitnijih karakteristika živih organizama. Bez toga život ne bi postojao. Ipak proces adaptacije na agresivne uticaje iziskuje od čoveka ogromne energetkse i druge resurse. Dajući značajan deo svojih rezervi zaštiti od spoljašnjih uticaja organizam čoveka više ne može normalno da izvršava svoje funkcije. Tom prilikom se crpe energetski i strukturni resursi kardio-vaskularnog sistema, nervnog, imunog, polnog i ostalih bitnih sistema, što na kraju dovodi do smanjenja radne sposobnosti, umora, čestih bolewsti i prevremenog starenja.

Savremeni složeni sistemi (OVDE)

Možemo li izbeći taj fatalan zakon i poboljšati kvalitet života ne odričući se svojih navika? Postoji samo jedan način, a to je da povećamo moć adaptacije. U tom slučaju energija i resursi koji su neophodni za adaptaciju će se trošiti efikasnije. I što efikasnije budu radili mehanizmi adaptacije, tim će više energije i resursa, odnosno životne snage, ostati za obezbeđivanje osnovnih funkcija organa i sistema.

Na svu sreću, priroda je sama ostavila čoveku tu mogućnost. Još u drevnim vremenima ljudi su primetili da neka biljna sredstva pomažu da se izborimo sa umorom prilikom teškog fizičkog rada, da lakše podnesemo zimu ili vrućinu, da se mnogo brže oporavimo posle bolesti i što je najvažnije da očuvamo na dug period zdravlje.

 Tu spadaju pre svega žen-šen, Rhaponticum carthamoides, sibirski žen-šen, zlatni koren, Aralia mandshurica, Kineski limun. Zahvaljujući svojim lekovito-profilaktičkim svojstvima te biljke su se smatrale svetim kod mnogih naroda.

 S obzirom da su mogle da prežive surove uslove altajskih planina i dalekoistočnih tajgi one kao da su prenosile svoju sposobnost da opstanu i ljudima koji su ih koristili prilikom lečenja i obnavljanja snage.

Puno legendi se vezuje i za drevne lekove koji su napravljeni od rogova jelena. Smatralo se da oni vraćaju čoveku mladost i snagu.

I tek sredinom XX veka čovek je uspeo da otkrije tajnu jačajućeg i stimulišućeg dejstva tih drevnih lekova. Ispostavilo se da sve te biljke, a takođe i rogovi jelena sadrže materije koje poboljšavaju adaptaciju organizma praktično na sve negativne uticaje. Zbog toga su sva ta lekovito-profilaktička sredstva dobila zajednički naziv - adaptogeni.

Kako bismo razumeli kako deluju adaptogeni na ljudski organizam hajde da se upoznamo s osnovnim svojstvima tih materija. Kao što se i ispostavilo svi adaptogeni imaju zahednički mehanizam delovanja, a to je:

• povećanje efikasnosti razmene belančevina, masti i ugljenih hidrata;

• postizanje optimalne funkcije nervnog, kardio-vaskularnog, endokrinog, polnog i imunog sistema organizma;

• povećanje energetskog potencijala ćelija;

• povećanje efikasnosti korišćenja fizioloških resursa organizma.

Ako uopštimo te efekte dobićemo da adaptogeni regulišu, podešavaju i povećavaju efikasnost ključnih fizioloških procesa i funkcija i samim tim povećavaju otpornost čoveka na sva spoljašnja i unutrašnja narušavanja.

SAVREMENI POGLEDI NA ANTIOKSIDATIVNU ZAŠTITU I "LYMPHOSAN"

Još jedan važan zaštitni mehanizam "Lymphosan-a" je bila i jeste antioksidativna korekcija. Antioksidativni sistemi organizma su uvek u centru pažnje savremene endoekologije, jer upravo antioksidansi anuliraju najopasnije hemijske supstance - slobodne radikale. 

Ti izuzetno agresivni hemijski oksidatori se neizbežno formiraju u svim organima i tkivima, u kojima se vrši razmena kiseonika i predstavljaju neprekidnu pretnju ćelijama. Na svu sreću, u svim živim organizmima priroda je predvidela pouzdanu zaštitu protiv tih bioloških oksidatora, koji je nazvan antioksidativni (antioksidatorni) sistem.

 Ipak, nažalost, antioksidansi se gotovo ne sintetišu u čovekovom organizmu i potpuno zavisimo od njihovog unosa kroz hranu. A u ishrani većine savremenih ljudi katastrofalno nedostaje sveže hrane biljnog porekla, koja je i glavni izvor antioksidanasa.

Zbog toga je jedan od zadataka proizvoda linije "Lyamphosan" i bilo popunjavanje deficita prirodnih antioksidanasa koji su u sastavu sibirskog lekovitog bilja. Taj zadatak vrši i nov "Lymphosan", samo što se to sada odvija uzimajući u obzir nove predstave o antioksidativnoj korekciji, koja je formirana u poslednjih nekoliko godina.

-Princip amtioksidativnog sinergizma  

-Princip antiksidativne-ćelijske diferencijacije